SPORTSKI NOVINARi TRAŽE OD MANDATARA VUČIĆA PRELAZAK SA REČI NA DELA

U svom ekspozeu  mandatar Aleksandar Vučić  je značajan prostor posvetio i sportu, ukazujući  na potrebu maksimalnog angažovanja da se deca što više  bave fizičkim vaspitanjem, i zahtevajući od Ministarstva sporta prioritetno delovanje na tom planu..

Zabrinjavajuce je da  u mnogim grradovima zvrje prazni sportski tereni i sale za mali fudbal, basket… čak i u vreme raspusta. A sve je više dece sa ravnim tabanima,krivim kičmama, gojazno, oslobođeno fisklulture…
Udruzenje sportskih novinara Srbije kroz svoje aktivnosti godinema ukazuje na iste probleme i stoga podržava premijerove ideje, ali očekuje da se konačno pređe sa reči na dela i da ove reči ne ostanu mrtvo slovo na papiru kao u mnogo slučajeva ranije.
Naša želja je da se kroz sve sportske medije, čiji su urednici i novinari članovi USNS-a, maksimalno populariše i propagira, pre svega, domaći sport  i  sport u školama.Potrebno je više edukativnih emisija na radio stanicama i televizijama, afirmativnih tekstova u novinama, koji ukazuju na neophodnost da se deca bave fizičkim vaspitanjem.
U želji da damo puni doprinos poboljšanju opšteg stanja u sportu i sportskom novinarstvu, ukazujemo na neke od gorućih problema za koje očekujemo najhitnija moguća rešenja.
1.Najveći i najdugotrajniji problem u ovoj zemlji je privatizacija klubova.  Očekujemo  da će nova Vlada Srbije najhitnije pronaći najbolji model privatizacije klubova, kako bi se konačno stalo na put anarhiji koja trenutno postoji u većini klubova,  a pre svega u dva naša najpopularnija fudbalska kluba.
2. Posebno mesto zauzima  borba protiv huliganizma što je u prethodnim godinama bio najveći kamen spoticanja. Očekujemo efikasniji rad Saveta za borbu protiv nasilja na sportskim borilištima i striktnu primenu Zakona o sprečavanju nasilja,  kako bi se huligani jednom za uvek uklonili sa tribina.
3. Privatizacija u medijima obavljena je trapavo i loše, pa smo došli u situaciju da nam ljudi koji nikada nisu radili u medijima danas odlučuju o radu novinara, što je dovelo do brojnih  problema i potpuno  apsurdnih situacija. Najkarakterističniji primer je privatizacija najstarijeg i najuglednijeg sportskog lista “Sport”,koji se nalazi pred gašenjem jer su ga kupili potpuno nestručni i nekompetentni ljudi. Takve privatizacije treba poništiti i medije prepustiti zaposlenima kroz podelu besplatnih akcija.
4.Nova Vlada bi, sasvim sigurno, mnogo više mogla da uradi i na rešavanju još jednog problema na koji USNS  vec duže vreme ukazuje. Naime, velike državne kompanije i javna preduzeća dosta novca ulažu u profesionalne klubove, na kupovinu skupocenih TV prava na strane sportske događaje,a retko sponzorišu i doniraju školska takmičenja, mlade talentovane sportiste, amaterske klubove, izgradnju i popravku ruiniranih sala i igrališta.
5.USNS je u više navrata tražio od REM-a da svim elektronskim medijima obezbedi iste, ravnopravne uslove, jer je uočljivo da se na više stranih kanala, čija su sedišta  u inostranstvu, svakodnevno emituje na stotine  sportskih dogadjaja iz raznih zemalja, ali i veliki broj reklama domaćih kompanija.
 Naši zakoni   izričito zabranjuju naknadno  prekrajanje izvornog programa i ubacivanje reklama, jer se ti emiteri nalaze izvan pravnog i poreskog sistema Srbije, što ide direkno na štetu budžeta ove zemlje, ali i domaćih  televizija  koje su u neravnopravnom položaju i njihov opstanak je ugrožen.
Sportski novinari su uvek bili na strani razvoja i napretka srpskog sporta, pa smo  i ovog puta spremni da damo puni doprinos afirmaciji pravih ideja. U slučaju da rezultati izostanu  bićemo najoštriji kritičari neispunjenih obećanja, pa zato još jenom poručujemo: PREĐITE SA REČI NA DELA.
IZVRŠNI ODBOR
UDRUŽENJA SPORTSKIH NOVINARA SRBIJE

USNS TRAŽI OD DRŽAVE PONIŠTENJE PRIVATIZACIJE „SPORTA“

Udruženja sportskih novinara Srbije ponovo apeluje na državne institucije  da najhitnije preduzmu mere iz svoje nadležnosti zbog drastičnog kršenja prava zaposlenih u dnevnom sportskom listu „Sport“. Kolege iz  „Sporta“ stupile su u štrajk zbog neisplaćenih zarada i nezakonitog davanja otkaza novinarima Radi Nikolić i Željku Vujičiću.  Kako se radi o višestrukom kršenju Zakona o radu ali i kupoprodajnog ugovora  kojim se novi vlasnik obavezao da neće otpustiti nijednog zaposlenog, jasno je da su se stekli uslovi da se kupoprodajni ugovor poništi, a protiv vlasnika firme „Beoton“  Saše Mirkovića preduzmu  odgovarajuće mere. Nažalost, i na primeru „Sporta“ pokazale su se sve manjkavosti  protekle privatizacije medija ( na koje su ukazivala sva novinarska udruženja), jer su vlasnici  postali ljudi koji nikada nisu radili u medijima i ne poznaju osnovne zakonitosti ove profesiije. Tako smo došli u situaciju da  najstariji i najugledniji sportski list na Balkanu, poslenjih dana ne liči na ozbiljnu novinu, jer na njemu radi grupica „štrajkbrehera“ koja očigledno ne poznaje čak ni osnovne postulate novinarskog zanata.

PISMO SINDIKATA ZAPOSLENIH U “SPORTU”

Saša Mirković nikad nije kriv. Uvek je žrtva. Kad se 25. februara 2016. obratio zaposlenima u dnevnom sportskom listu “Sport” povodom nezadovoljstva zbog neisplaćenih zarada i doprinosa, bio je “totalno neupućen u situaciju”. Upravo se vratio sa 45-odnevnog odmora na koji je otišao 6. decembra 2015! To što postoji rupa u izgovoru, nema veze. Šta je 30-tak dana za mesece koje kasni u izvršavanju svojih obaveza prema zaposlenima.

Osim što je bio neupućen u situaciju u “Sportu”, Mirković je bio ljut i na partnere Žugića i Vuksanovića koji su sve radili van njegovog znanja i na njegovu štetu. Bar tako je rekao zaposlenima, uz obećanje da će se rešiti partnera. I nekim čudom, ispunio je Mirković to obećanje. Ti partneri više se nisu pojavljivali i obmanjivali zaposlene u “Sportu”

ŠtrajkKako se finansijska situacija nije popravljala, nego se pogoršavala, Mirković je ubrzo našao nove krivce. Ovog puta za nestručno vođenje i nastale gubitke “Sporta” optužio je saradnike, koje je on doveo i predstavio kao velike profesionalce i majstore medijskog zanata: Kraljevića i Vukovića.

Nema veze što su oni nekoliko meseci pre tog obraćanja sami napustili “Sport”.

Važno je da je Mirković pokazao želju i volju da sasluša zahteve i apele zaposlenih i da je neko drugi kriv. Kao vid dobre volje Saša Mirković je ponovo rešio da on bude glavni i odgovorni urednik. U impresumu, nigde više. APR nije toliko značajan da bi se Mirković deranžirao da tu promenu i registruje.

Nije našao za shodno da održi ni jedan kolegijum. Mesecima “Sport” je izlazio samo zahvaljujući zalaganju preostalih zaposlenih. Istih onih “džabalebaroša i bundžija”, kako on naziva one koji su izdavali “Sport”, nisu krali tuđe materijale sa sajtova, a još manje “muškog golmana proglašavali” za žensko, kako stoji crno-na-belo u sadašnjem “Mirkovićevom Sportu”.

Mirkovića ni od korova. jedino je broj novinara pao na 12. Da, na novinu koja ima 24 stranice.

To što se nije zalagao u novini i za novinu, ne znači da Mirković nije bio upućen u dešavanja. Neki verni saradnici koji su učestvovali u gašenju zaječarskih medija, nastavili su sa svojim zadacima i u “Sportu”. Tako je Mirković na svaki nagoveštaj vapaja da se zaposlenima plati, odgovarao novim ucenama, pritiscima i pretnjama.

Možda on to smatra podsticajem i otrežnjenjem lenčuga, ali zakon nalaže da je to mobing. Stalni i surovi.

Pošto više nije imao koga od svojih bivših saradnika da optuži da rovare i rade mu iza leđa, Mirković se okrenuo partijskoj hajci. Njegove bivše kolege. Po njegovoj tvrdnji, iz neznanog razloga krenuli su da podbunjuju zaposlene, ne bi li okaljali Mirkovićev lik i delo u javnosti.

I “Sport” je, uprkos ugovornoj obavezi da ne menja namenu, počeo da se bavi oživljavanjem Mirkovićevih političkih ambicija. Pošto već nije uspeo da sakupi dovoljno potpisa za kandidaturu za premijera (naravno da su i to tadašnji saradnici radili bez njegovog znanja), Mirković je objavio da će počistiti svakoga ko mu izađe na crtu na predstojećim predsedničkim izborima.

Stajk novinara 3Dok čekamo 2017. Mirković brani slobodu novinarstva, pravdu i naravno svoju istinu na način, koji okuplja tu i tamo po nekog “štrajkbrehera”, ali zahvaljujući neverovatnoj tolerantnosti zvaničnih organa, a posebno Inspekcije rada, koja na SLUČAJU SPORT radi od februara i dosad nije donela ni jedno rešenje?!

Kad objavi da se čitava tehnička redakcija vratila na posao, Mirković govori istinu. Ko se ne vrati, biće otpušten, što znači da više i nije član tehničke. Isto važi i za novinare. Članovi sindikata “Sporta” znaju koliko ih ima. Zato se i ne kriju iza saopštenja, već se svakog dana okupljaju ispred Doma sindikata. Kao profesionalci, znaju da sem časti, imaju samo istinu na svojoj strani.

A Mirković i njegovi saradnici mogu da zovu, obećavaju i prete. I da štampaju novinu koja vređa inteligenciju čitalaca.

Ako je pravo na rad, pravo na slobodu govora ustavno pravo, onda je neverovatno da Saša Janković, nezavisni organ za odbranu ljudskih prava, makar ne upita bilo koga od zaposlenih, ako smo još zaposleni, šta se to događa na Trgu Nikole Pašića. Ili, ministar u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin, jer je ministar za rad, zar ne?

U Beogradu 5.8.2016. Sindikat zaposlenih u “Sportu

ZAUSTAVITE KRŠENJE PRAVA NOVINARA “SPORTA”

Udruženja sportskih novinara Srbije (USNS) ponovo apeluje na državne institucije da najhitnije preduzmu mere iz svoje nadležnosti zbog drastičnog kršenja prava zaposlenih u dnevnom sportskom listu „Sport“.

Kolege iz „Sporta“ stupile su u štrajk zbog neisplaćenih zarada i nezakonitog davanja otkaza novinarima Radi Nikolić i Željku Vujičiću. Kako se radi o višestrukom kršenju Zakona o radu ali i kupoprodajnog ugovora kojim se novi vlasnik obavezao da neće otpustiti nijednog zaposlenog, jasno je da su se stekli uslovi da se kupoprodajni ugovor poništi, a protiv vlasnika firme „Beoton“ Saše Mirkovića preduzmu odgovarajuće mere.

Nažalost i na primeru „Sporta“ pokazale su se sve manjkavosti protekle privatizacije medija (na koje su ukazivala sva novinarska udruženja), jer su vlasnici postali ljudi koji nikada nisu radili u medijima i ne poznaju osnovne zakonitosti ove profesiije.

Došli u situaciju da najstariji i najugledniji sportski list na Balkanu, poslenjih dana ne liči na ozbiljnu novinu, jer na njemu radi grupica „štrajkbrehera“ koja očigledno ne poznaje čak ni osnovne postulate novinarskog zanata.

Izvršni odbor USNS

NE DAMO NAŠ “SPORT”

Nastavlja se štrajk novinara i tehničke redakcije u dnevnom sportskom listu “Sport”. Nakon optužbi Saše Mirkovića, vlasnika “Sporta” da iza štrajka stoje određene interesne lobističke grupe i da su otkazi Radi Nikolić i Željku Vujičiću uručeni po zakonu, novinari u štrajku kojima je juče bilo zabranjeno da uđu u prostorije “Sporta”, poslali su novo saopštenje. Prenosimo ga u celini:

Saopštenje koje je stiglo iz “redakcije” lista “Sport” (iza koga stoji Saša Mirković) obiluje neistinama. Istina je, kao i uvek, samo jedna. Izvorna i legitimna redakcija lista “Sport” NIJE PROIZVELA broj za subotu, 30. jul, izuzev stranica koje su prelomljene i poslate štampariji pre 18 časova u petak.

Foto-KurirZaposleni u “Sportu” su u petak, 29. jula, ko zna koji put prešli preko lažnih obećanja o isplati zaostalih zarada i počeli proizvodnju novog broja, poput stotina do sada. Oko 18 časova u petak, dvoje naših kolega, Rada Nikolić i Željko Vujičić, dobili su rešenja o prestanku radnog odnosa. Kao jedina logična reakcija usledila je odluka o prestanku rada dok rešenja ne budu povučena.

Ovakva odluka nije puka solidarnost kako bi Mirković želeo da prikaže. Koleginica Rada Nikolić minulih meseci SAMA piše i uređuje košarkašku rubriku, a reč je o najmanje tri strane dnevno. Kolega Željko Vujičić mesecima na leđima drži celu fudbalsku rubriku i lokomotiva je redakcije. Obrazloženje o prestanku radnog odnosa je lažno i otkriva stvarne Mirkovićeve namere, a reč je o gašenju štampanog izdanja lista koji izlazi već 71 godinu. Na vreme smo prozreli nečasnu nameru.

Jedan od predstavnika vlasnika obavestio je zaposlene da je sastanak sa njim zakazan za subotu u 13 časova. Zaposleni su se pojavili znatno pre zakazanog termina, ali im nije omogućeno da dođu do svojih radnih mesta. Ispred zaključanih vrata redakcije stajala su dvojica neuglednih pripadnika privatnog obezbeđenja.

Svakako da nema mesta paranoičnim ocenama da iza zaposlenih stoje nekakve interesne grupe. Nije prvi put da se gospodinu Mirkoviću “javljaju” sile mraka i bezumlja koje mu, tobože, otimaju “Sport”. Ne, on ga otima od čitalaca zbog kojih smo, i za dobro novine, trpeli iživljavanje svih ovih meseci. Duguje nam se drugi deo plate za april, cela zarada za maj i jun. Na naplatu će u zakonskom roku doći i zarada za jul, ali Mirković odavno ne poštuje zakon. O tome svedoči i tužna činjenica da deo zaposlenih ne može da overi zdravstvene knjižice za sebe i decu, jer nisu uplaćeni doprinosi. Nadoknadu za prevoz nismo dobili od januara.

Jedina interesna grupa smo mi sami.

Tragikomičnom konstrukcijom, Mirković i njegovi saradnici u saopštenju nas upoređuju sa nemačkim gigantom BMV. Kamo lepe sreće da smo zaposleni u BMV, jer se tamo poštuju zakoni. A, upravo je to ono što Mirković ne čini. Jer, država to sam ja, reče Mirković. I ostade živ.

Potpisnici saopštenja: Zoran Ivković, Mirko Marković, Željko Vujičić, Branko Sekulović, Dragan Simić, Jovan Jovanović, Srđan Pestorić, Srđan Stamenković, Boško Živančević, Rada Nikolić, Valentina Spasojević, Vuk Žarić, Dragan Rajković, Bojana Grandić, Dragan Radović, Nenad Bekan, Vesna Đerković.